MART – MESEC BORBE PROTIV RAKA

 Maligni tumori predstavljaju, posle bolesti srca i krvnih sudova, najčešći uzrok umiranja kako u svetu tako i u našoj zemlji. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, danas preko 25 miliona ljudi u svetu živi sa rakom. Svake godine u svetu se registruje 11 miliona novoobolelih, od čega oko 60% u zemljama u razvoju, dok 8 miliona ljudi umre od malignih bolesti. U Srbiji se u proseku godišnje dijagnostikuje oko 33.000 novoobolelih i 20.000 umrlih osoba od malignih bolesti.

U našoj zemlji beleži se relativno visoka incidencija i mortalitet od malignih tumora, kao i visoka učestalost faktora rizika. Značajan problem predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja malignih tumora iz razvijenih zemalja Evrope i sveta.

Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju od raka pluća, debelog creva i rektuma, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa. U poslednjoj deceniji uočen je porast u obolevanju muškaraca od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca.

Kod žena u Srbiji maligni proces najčešće je lokalizovan na dojci, debelom crevu i rektumu, grliću materice, plućima, telu materice i želucu. Uz izvesne varijacije u vrednostima incidencije, tokom poslednje decenije beleži se porast u obolevanju žena od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka grlića materice, gde je zapaženo smanjenje stope incidencije. Međutim, i pored navedenog smanjenja incidencije raka grlića materice, uočene stope novoobolelih od ove maligne lokalizacije kod naših žena i dalje su među najvišima u Evropi.

Broj umrlih osoba od malignih tumora se tokom poslednje decenije povećao za 20,3%.  

U periodu od 1997. do 2007. godine došlo je do porasta stopa mortaliteta od svih malignih tumora, kod muškaraca za 11,7% i kod žena za 7,0%.

Sa prosečnom standardizovanom stopom smrtnosti od malignih tumora 192,8 na 100.000 stanovnika, tokom poslednje decenije Srbija se nalazila u grupi zemalja Evrope sa srednjim rizikom umiranja od raka. Najčešći uzroci umiranja i kod muškaraca i kod žena su bili oni maligni tumori koji su bili i najčešći uzroci obolevanja. U periodu od 1997. do 2007. godine došlo je do porasta mortaliteta od svih vodećih lokalizacija malignih tumora, osim od raka želuca koji pokazuje pad u smrtnosti i kod muškaraca i kod žena.

Zemlje članice Evropske zajednice su 1985. godine pokrenule zajednički program pod nazivom „Evropa protiv raka” (Europe Against Cancer) sa ciljem da do 2000. godine smanje mortalitet od raka u navedenom regionu za 15%. Zahvaljujući kampanjama koje su se sprovodile u ovim zemljama, pre svega antipušačkim, skriningu (raka grlića materice, dojke i kolorektuma) i aktivnostima u promociji zdravlja, smrtnost od raka je smanjena u proseku za 9% (10% kod muškaraca i 8% kod žena).

Zbog visoke učestalosti obolevanja i umiranja od raka, potrebe za prevencijom i ranim otkrivanjem malignih tumora, boljom dijagnostikom, lečenjem i negom obolelih, Skupština Svetske zdravstvene organizacije usvojila je na svom 58. zasedanju 2005. godine Rezoluciju o prevenciji i kontroli raka (WHA 58.22 Cancer prevention and control). Rezolucija ukazuje na potrebu izrade i sprovođenja sveobuhvatnih nacionalnih programa prevencije i kontrole malignih bolesti.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli raka. Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati sprečavanjem ili modifikovanjem faktora rizika, odnosno, sprečavanjem početka bolesti. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, terapijom i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

S obzirom da maligne bolesti imaju zajedničke faktore rizika (pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost) i socijalno-ekonomske determinante sa drugim hroničnim nezaraznim bolestima, maligne bolesti obuhvaćene su Evropskom strategijom za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti iz 2006. godine, kao i Strategijom Republike Srbije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Nacionalna strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti je sveobuhvatni strateški dokument. On definiše specifične ciljeve, aktivnosti, indikatore, očekivane rezultate, nosioce aktivnosti i vremenski okvir za sprovođenje akcionog plana i istovremeno objedinjuje i dopunjuje postojeće nacionalne strategije.

Ova Strategija usmerena je na faktore rizika zajedničke za sve hronične nezarazne bolesti, prema tome i za maligne bolesti. Pored ove, i Strategija za kontrolu duvana, Strategija za palijativnu negu i Nacionalni program CEHAP koji se odnosi na izloženost faktorima rizika iz životne sredine, takođe uključuju specifične mere i aktivnosti usmerene na prevenciju i kontrolu malignih bolesti.

Ministarstvo zdravlja Srbije iniciralo je Plan aktivnosti za aktivno učešće nacije u borbi protiv raka u vidu Nacionalnog programa za borbu protiv malignih bolesti koji proizilazi iz Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti. Ovaj Program predstavlja integrisanu akciju društva usmerenu na faktore rizika i socijalno-ekonomske determinante zdravlja uz aktivno uključivanje i odgovornost svih sektora. Cilj je da poboljša zdravlje stanovništva Srbije, prevenira nastanak malignih bolesti, posebno kod osoba sa povećanim rizikom za njihov nastanak i poboljša kvalitet života već obolelih od malignih bolesti.

Nacionalni program za borbu protiv raka ima potencijal za održivi, koordinisan, sveobuhvatan, timski pristup u prevenciji i kontroli malignih bolesti u Srbiji. Primena programa znači da će se u narednih pet godina:

o       smanjiti smrtnost od malignih bolesti,

o       produžiti život obolelih od malignih bolesti i

o       poboljšati kvalitet života obolelih i njihovih porodica.

 

Međunarodna unija za borbu protiv raka (International Union Against Cancer - UICC) već tri godine vodi kampanju usmerenu na prevenciju raka kroz unapređenje zdravlja dece (“Today’s children, tomorrow’s world”). Radi se o  petogodišnjem programu koji ima za cilj podizanje svesti o načinima kako se može sprečiti rak kroz izbore koje pravimo.

Svake godine kampanja se vodi pod različitim sloganom:

• 2008. godine – kampanja je bila usmerena na zaštitu dece od duvanskog dima, a tema je bila: "Želim detinjstvo bez duvanskog dima".
• 2009. godine – kampanja je usmerena na promociju zdravog životnog stila kod dece što podrazumeva pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i održavanje odgovarajuće telesne težine, sa porukom: "Želim zdravo i aktivno detinjstvo".
• 2010. godine – kampanja će biti usmerena na edukaciju o vakcinama protiv virusa koji mogu da budu prouzrokovači raka (npr. HBV vakcine)
• 2011. godine - kampanja će biti usmerena na edukaciju dece  i adolescenata kako da se zaštite od izlaganja UV zracima.

Takođe, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u saradnji sa Međunarodnom unijom za borbu protiv raka obeležava svake godine 4. februara „Svetski dan borbe protiv raka”.  Ove godine ovaj datum je obeležen pod sloganom „Rak se može sprečiti” sa ciljem podizanja nivoa svesti o mogućnosti prevencije ove bolesti.

Međunarodna unija za borbu protiv raka organizuje svetske kongrese svake druge godine. Na Kongresu održanom 2006. godine u Vašingtonu, predstavnici 139 zemalja potpisali su „Svetsku deklaraciju o raku” - deklaraciju koja poziva na akciju u borbi protiv raka i pomaže da se privuče pažnja onih koji donose odluke o zdravstvu na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Na Kongresu održanom u Ženevi 2008. godine UICC je usvojila plan aktivnosti za postizanje ciljeva Svetske deklaracije o raku i pozvala je na globalnu akciju protiv raka.

Ovaj Plan definiše:

·        11 osnovnih ciljeva za borbu protiv raka i

·        prioritetne korake koje treba preduzeti kako bi se ti ciljevi ostvarili do 2020. godine.

            To je globalni obrazac na osnovu kojeg vlade i druge grupacije mogu da osmisle sopstvene planove za aktivnosti za borbu protiv raka u svojoj sredini.

Osnovni ciljevi navedeni u Deklaraciji uključuju:

·        smanjenje globalnog konzumiranja duvana,

·        smanjenje gojaznosti,

·        smanjenje uzimanje alkohola,

·        univerzalne programe vakcinacije protiv hepatitisa B i humanog papiloma virusa radi sprečavanja raka jetre i raka grlića materice,

·        dramatično smanjenje iseljavanja zdravstvenih radnika edukovanih iz oblasti onkologije iz zemalja u razvoju,

·        univerzalnu raspoloživot efikasnim lekovima protiv bola, kao i

·        uticaj na predrasude i pogrešno shvatanja ove bolesti.

Najveći onkološki autoriteti iz jedanaest zemalja jugoistočne Evrope, predstavnici jugoistočnoevropske grupe za istraživanje raka SEEROG potpisali su  2008. u Budimpešti Deklaraciju protiv raka. Profesor dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Republike Srbije je u ime naše zemlje potpisao Deklaraciju na tom skupu.

Republička stručna komisija za prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti izradila je „Strategiju za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti“,  koja delom svog akcionog plana određuje i prevenciju malignih tumora.

Nacionalni program „Prevencija raka grlića materice - program organizovanog skrininga“ usvojen je od strane Vlade Republike Srbije 22. maja 2008. godine.  

Timovi stručnjaka republičkih stručnih komisija su tokom 2008. godine izradili nacionalne programe: „Prevencija i rano otkrivanje raka dojke“ i „Prevencija i rano otkrivanja raka debelog creva“ i „Srbija protiv raka“

Aktivnosti za obeležavanje „Marta-meseca borbe protiv raka“ treba usmeriti na tri oblasti:

-         promociju,

-         prevenciju

-         ukazivanje na značaj razvijanja motivacije i

-         podizanja nivoa odgovornosti prema zaštiti u unapređnju zdravlja.

 

PROMOCIJA

       Dobra vest je da se otprilike 40% malignih tumora može sprečiti.  

 U martu–mesecu borbe protiv raka potrebno je intenzivirati aktivnosti iz oblasti promocije zdravlja, kako bi se ukazala na to da se rizik obolevanja od raka može smanjiti primenom jednostavnih mera i aktivnosti:

• Prestanak pušenja duvana i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu

• Ograničena potrošnja alkohola
• Izbegavanje preterane izloženosti Sunčevoj svetlosti
• Održavanje zdrave telesne težine
• Izbalansirana ishrana
• Redovna fizička aktivnost

• Zaštita od infekcija povezanih sa nastankom raka.

           

            Pušenje duvana je jedan od vodećih faktora rizika, odgovornih za nastanak raka koji se može sprečiti. Pušenje duvana je odgovorno za 80–90% svih smrtnih ishoda od raka pluća i za 1/3 svih smrti od raka u zemljama u razvoju.

            Prestanak pušenja, žvakanja, udisanja duvana i duvanskog dima i izbegavanje izloženosti duvanskom dimu su preventivne mere koje daju značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka!

             Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Rizik od nastanka malignih tumora gornjih delova digestivnog trakta raste sa porastom potrošnje alkohola iznad 25 grama dnevno, odnosno unošenjem više od 1/4 l vina ili više od 1/2 l piva na dan. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikad ne konzumiraju alkohol.

            Ograničenje u potrošnji alkohola je preventivna mera koja daje značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka

            Izloženost Sunčevoj svetlosti je bitna za rast i razvoj, pre svega zbog proizvodnje vitamina D. Svaka preterana izloženost Sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože.

            Izbegavanje preterane izloženosti Sunčevoj svetlosti i veštačkim izvorima, korišćenje zaštitnih krema i odeće su preventivne mere koje daju značajan efekat u smanjenju obolevanja i umiranja od raka!

            Postoje sigurni dokazi da preterana telesna težina i gojaznost (Indeks telesne mase –ITM* veći od 25 i 30; ITM = telesna masa u kg/telesna visina u m²), povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, bubrega, jednjaka, želuca, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi), prostate, žučne kese i pankreasa.

            Održavanjem normalne telesne težine, redovnom fizičkom aktivnošću i zdravom ishranom, može se smanjiti rizik od nastanka raka.

            Istraživači su pokazali da postoji veza između ishrane i pojave određenih vrsta malignih tumora. Dokazano je da svakodnevno unošenje svežeg voća i povrća (više od 100 grama), smanjuje rizik razvoja raka usta za 20% i raka želuca do 30%. Svakodnevni unos vlaknastih materija (više od 27 grama) povezan je sa 20% manjim rizikom od nastanka raka debelog creva. Takođe, crveno i dimljeno meso povećavaju rizik za nastanak raka debelog creva, dok slana i usoljena mesa povećavaju ovaj rizik za rak želuca.

            Fizička neaktivnost je odgovorna za 25% svih novih slučajeva raka dojke i debelog creva u svetu. Kod odraslih osoba bez obzira na telesnu težinu, redovna fizička aktivnost, 30 minuta, najmanje 5 puta nedeljno, može smanjiti rizik od nastanka navedenih malignih tumora. U promociji zdravih stilova života, deci školskog uzrasta se preporučuje svakodnevna umerena ili intenzivna fizička aktivnost u trajanju od 60 minuta!

            Postoji niz infekcija koje direktno mogu prouzrokovati rak, ili povećati rizik od njegovog nastanka. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (bakterijom koja povećava rizik od pojave raka želuca).

            Aktivnosti  kao što su vakcinacija, lečenje infekcije i izbegavanje rizičnog ponašanja  mogu doprineti smanjenju rizika od nastanka ovih vrsta malignih tumora.

 

PREVENCIJA

 U junu 2009. godine – Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije promovisalo je kampanju "Srbija protiv raka", čiji je cilj smanjenje broja novoobolelih i pacijenata preminulih od posledica malignih oboljenja, uz razvijanje svesti građana o značaju preventivnih pregleda.

Kampanja "Srbija protiv raka" predstavlja nacionalni program i  nije vremenski ograničena.
      Podaci ukuzuju da se od sedam obolelih od malignih oboljenja (raka dojke, grlića materice i debelog creva) troje u potpunosti izleče ukoliko se na vreme jave lekaru.
Prema „Pravilniku o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguralja i o participaciji“  u zdravstvenim ustanovama se planiraniraju  preventivni pregledi stanovništva koji uključuju  dijagnostiku u cilju ranog otkrivanja malignih oboljenja, sa posebnim akcentom na rak dojke, grlića materice i debelog creva.
            Kako bi se povećao broj urađenih preventivnih pregleda Repoublički zavod za zdravstveno osiguranje je odvojio dodatna sredstva za finansiranje skrining programa, što praktično znači da će za svaki preventivni pregled zdravstvenim ustanovama biti dodatno plaćen. Medijski kuće su se priključili i pružaju podršku ovoj kampanji sa apelom građanima da obave preventivne preglede.

 

        MOTIVACIJA 

        Prikaz aktivnosti pojedinca prema sopstvenom zdravlju u socijalnom kontekstu obuhvata dva pitanja “zašto?”.

Prvo, pitamo se zašto pojedinac bira jednu akciju, a odbacuje alternative? Na primer.: „Zašto jedna osoba puši?“

Drugo, pitamo se: „Zašto je osoba istrajna  u akciji koju je odabrala?“, često tokom dužeg vremenskog perioda, i često suočena sa znanjima koja su u kontradikciji sa preduzetim ponašanjem?

Zašto se osoba izlaže čestoj promeni seksualnih partnera, iako zna za visok rizik koje to ponašanje nosi zbog oboljevanja od AIDS-a i drugih polno prenosivih bolesti?

Proučavati pravac i istrajnost akcije znači proučavati motivaciju koja je sadržana i u određenju saznajnih procesa. Svaki pristup motivaciji počinje opisivanjem i ukazivanjem na neku vrstu pokretačke sile za akciju pojedinca.

Razlike između tih sila sastoje se u sasvim različitim osećanjima i ponašanjima koje i prate i koje oni pokreču. 

Tako je motivacija, sa jedne strane inicijator ljudskog ponašanja, a sa druge usmerava njegove aktivnosti i zadovoljava neku od njegovih potreba.

Put ka redovnoj kontroli zdravlja u funkciji prevencije raka je dug, ali dostižan i jedini, sa dobrim rezultatima po zdravlje ljudi.

U najužoj vezi sa motivacijom za zdrav način života je odgovornost prema zdravlju. Nju determnišu pored personalnih karakteristika i naučenih oblika ponašanja u velikoj meri i karakter i intenzitet zdravstvenih potreba, mogućnosti zadovoljavanja zdravstvenih potreba u zavisnosti od organizacije zdravstvene službe, stepen poverenja u zdravstveni sistem i efekte njegovog funkcionisanja, kao i stepen zadovoljstva pruženim zdravstvenim uslugama.

            Motivacija je jedna od dispozicija ličnosti, a odogovornost prema zdravlju ima individualni i socijalni karakter.

Stoga je imperativ svakog zdravstvenog delovanja rad na motivaciji korisnika sistema zdravstvene službe.

 

            ODGOVORNOST POJEDINCA PREMA VLASTITOM ZDRAVLJU

 

Svaki pojedinac treba da je odgovoran za sopstveno zdravlje. Odgovornost se iskazuje kroz negovanje «zdravog ponašanja», tj. ponašanja koje vodi zaštiti, očuvanju i unapređenju  zdravlja.

Zapravo, ako se određene navike i ponašanja koji su karakteristični za način života koji nazivamo «zdravi stilovi» usvoje kao svakodnevna praksa, značajno se doprinosi očuvanju i unapređenju zdravlja. Tek tada možemo govoriti o odgovornom ponašanju. 

Međutim, najčešće se ne razmišlja o posledicama vlastitog rizičnog ponašanja,  lagodno prihvataju prisutni rizici, sve dok ne dođe do oštećenja zdravlja i pojave bolesti.

 Otuda, odgovornost prema vlastitom zdravlju podrazumeva da svako od nas, a neko i za nas:

-         Usvoji zdravstvene informacije o tome šta i kako treba i da se nauči u vezi sa zdravljem  ili postojećim poremećajem zdravlja;

-         Zdravstvene savete treba razumeti i pravilno primeniti u praksi;

-         Treba verovati u sebe i svoje sposobnosti da se nauče i usvoje nove informacije, ovlada veštinama  i da se trajno primene u praksi; 

-         Treba biti motivisan da se odgovornim ponašanjem  preuduzmu  potrebne aktivnosti koje su zaista usmerane ka zdravlju.

Samo podjednaka zastupljenost znanja, veština i motivacije dovode do odgovornog ponašanja.

            Činjenica da nemamo vidljivih znakova poremećaja zdravlja, ne znači da smo zdravi, ali se pouzdano zna da dobro zdravlje umnogome zavisi od načina života.

Stoga, značajno je da nađete vremena za sebe i obratite više pažnje sopstvenom zdravlju!

Neka zdrav način života, redovne posete izabranom lekaru i preventivni pregledi postanu sastavni deo ponašanja, a ne samo obaveza.