Voda i urbanizacija
Svetski dan voda
22. mart 2011.
„ Voda za gradove. Odgovor na urbani izazov”
Higijenski i zdravstveno ispravna voda za piće jedan je od osnovnih preduslova dobrog zdravlja. Pored značaja u održavanju fizioloških funkcija čoveka, ona je neophodna i za pripremanje hrane, za održavanje lične i opšte higijene, kao i za brojne industrijske procese. Voda za piće ima i veliki higijensko-epidemiološki značaj, jer se putem vode mogu izazvati i preneti mnoga bakteriološka, virusna i parazitarna oboljenja kao i oboljenja povezana sa fizičko-hemijskom neispravnošću. Svetska zdravstvena organizacija je pristup vodosnabdevanju i kvalitet vode za piće svrstala u dvanaest osnovnih pokazatelja zdravstvenog stanja stanovništva jedne zemlje, čime se potvrđuje njena značajna uloga u zaštiti i unapređenju zdravlja. Međutim, danas i dalje 1,2 milijardi ljudi u svetu nema pristup zdravstveno bezbednoj vodi za piće, 2,4 milijarde ljudi je bez osnovnih sanitarnih uslova, 1,8 miliona ljudi godišnje umre od dijarealnih bolesti (dijareja, trbušni tifus, dizenterija, infektivna žutica...), a 90% od tog broja su deca do pet godina starosti.
Inicijativa za međunarodno obeležavanje Svetskog dana voda potekla je na Konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) „Životna sredina i razvoj”, održanoj 1992. godine u Rio de Žaneiru. Tom prilikom, Generalna skupština UN je usvojila rezoluciju i odredila 22. mart kao Svetski dan voda, čije obeležavanje je počelo od 1993. godine. Sve zemlje su pozvane da taj dan posvete primeni preporuka UN i preduzmu konkretne korake i aktivnosti u skladu sa svojim nacionalnim interesima.
Ove godine se Svetski dan voda obeležava pod sloganom „ Voda za gradove. Odgovor na urbani izazov”. Cilj Svetskog dana voda 2011. je da pažnju međunarodne javnosti usmeri na uticaj koji nagli rast urbane populacije, industrijalizacija, klimatske promene i elementarne nepogode imaju na urbane vodovodne sisteme kao i da vlade, razne organizacije, lokalne zajednice i pojedince podstakne da se prigodnim aktivnostima uključe u obeležavanje ovog dana.
Po prvi put u ljudskoj istoriji, danas u gradovima širom sveta, živi više od polovine čovečanstva – 3,3 milijardi ljudi, sa tendencijom daljeg rasta urbanih naselja. Svaki sekund urbana populacija se uveća za dve osobe, a procenjuje se da će u naredne dve decenije blizu 60% svetske populacije živeti u urbanim sredinama. Rast urbane populacije je najrapidniji u zemljama u razvoju, u kojima se gradovi svakog meseca prosečno uvećaju za pet miliona stanovnika. U Africi i Aziji, u periodu od 2000. do 2030. godine, očekuje se da će se ukupan broj urbanih stanovnika udvostručiti. Međutim, trećina gradskog stanovništva, oko 828 miliona ljudi širom sveta, živi u siromašnim gradskim kvartovima i nehigijenskim naseljima. Taj broj se svake godine uveća za šest miliona. U takvim uslovima svaki četvrti stanovnik urbane gradske sredine, ukupno 789 miliona ljudi širom sveta živi bez adekvatnih sanitarnih uslova, a 141 milion bez pristupa zdravstveno ispravnoj vodi za piće. Paradoksalna je činjenica, da u nekim delovima sveta, siromašni gradski stanovnici plaćaju i do 50 puta veću cenu za litar vode od svojih bogatijih suseda, jer moraju da je kupuju od privatnih distributera.
„Gubici vode u mreži” od 50%, koji nisu neuobičajeni u urbanim vodnim sistemima, dovode svake godine do gubitka od 250 do 500 miliona m3 pijaće vode u mnogim megalopolisima. Ukoliko bi se ova voda sačuvala, moglo bi se obezbediti vodosnabdevanje za 10 do 20 miliona ljudi.
Sa naglim porastom broja ljudi raste i potreba za sve većom količinom pitke vode što neminovno vodi ka prekomernom iskorišćavanju vodnih resursa.
Zagađenju podzemnih i površinskih izvorišta vodosnabdevanja doprinosi i svakodnevna dispozicija dva miliona tona otpada u vodne tokove i nedostatak odgovarajućih tehničko-tehnoloških tretmana industrijskih i komunalnih otpadnih voda koje se u mnogim gradovima, naročito u gradovima zemalja u razvoju, neprečišćene ispuštaju u površinske vode.
Nedovoljna količina zdravstveno bezbedne vode za piće je jedan od vodećih faktora rizika zbog kojih i Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će urbanizacija praćena naglim porastom broja ljudi koji žive u gradovima biti među najvažnijim globalnim zdravstvenim izazovima 21. veka. Generalna skupština UN je još u decembru 2003. godine inicirala akciju „Voda za život”. U periodu do 2015. godine aktivnosti su usmerene na ostvarivanje ciljeva Milenijumske deklaracije (Johanezburg 2002) da se do 2015. godine smanji na polovinu procenat ljudi koji nemaju pristup zdravstveno ispravnoj vodi za piće.
Neophodno je sprovesti aktivnosti koje vode usklađivanju razvoja vodosnabdevanja sa porastom broja korisnika. U cilju racionalizacije potrošnje vode važno je podržati sve aktivnosti kojima se stimuliše recirkulacija i ponovna upotreba vode u industriji.
